Zašto Bitkoin?

Svi imamo određena iskustva na osnovu kojih donosimo zaključke o tome kako svet funkcioniše, zato se kaže lepota je u oku posmatrača, jer iako svi posmatramo istu pojavu svi vidimo samo ono sto je bitno za nas, iz naše perspektive. Da biste u potpunosti razumeli sledeći tekst koji je pisan iz moje perspektive evo par reči o meni.

Pre polaska u školu znao sam da brojim do milijardu, a nisam znao ni jedno slovo. Sa druge strane moja sestra koja je mlađa od mene 2 godine naučila je da čita sa 4 godine. Čitala mi je Politikin Zabavnik. Da, to je bilo vreme kada su se gledala 2 kanala i kada ste čekali po nedelju dana da bi pogledali sledeću epizodu svog omiljenog crtanog filma (otkrića bez granica).

U školi na odmoru su se pričale urbane legende (u koje smo svi verovali jer nije bilo interneta za proveru) i skupljale su se sličice sa kojima se igrala jedna vrsta klađenja gde je trebalo pogoditi da li će slike na zemlju pasti kao par ili nepar. Vikende i raspuste sam provodio na planinskom selu, imali smo struju i vodu, ali tehnologija koja se koristila za obradu zemlje bila je stara hiljadama godina (oranje uz pomoć pluga i volova i ručna kosidba). Zašto je to bitno? Svet i tehnologija su se promenili više u zadnjih par decenija nego u prethodnih par hiljada godina! Zašto sam spomenuo sličice iz škole? Zato što su za nas decu imale određenu vrednost i u suštini su bile naš dečiji novac koji smo sami izmislili, iako o novcu nikada nismo učili od osnovne škole do fakulteta. Zapitajte se zašto se čitavo detinjstvo i mladost pripremamo za buduća zanimanja, a niko nam nikada nije objasnio šta je novac ili kako nastaje?

1992 godina je vreme da se pođe u u prvi razred, tada je postojao lep običaj da se prvak časti sa nešto para. Ljudi su još uvek dobro živeli i bio sam skupio ono što je za mene bilo pravo bogatsvo (mozda današnjih 100e ili par stotina teško je odrediti, jer je za 7-godišnjaka koji nije navikao da ima svoj novac i da ga troši svaka količina izgleda kao bogatstvo). Novac nisam trošio jer su mi roditelji rekli da je dobro da se novac štedi, oni su svoj čuvali u banci. Ubrzo je počeo rat, sankcije, a da bi se finansirala država počelo se sa besomučnim štampanjem novca, svako malo na dnevniku je predstavljana nova novčanica sa jednom 0 više i slikom druge istorijske ličnosti, nula nije ponestajalo, ali bitnih istorijskih ličnosti jeste. Moja ušteđevina je otišla na 0, kao i ušteđevina mojih roditelja koju je uzela država da bi je vraćala u ratama deceniju kasnije. Ipak tada sam bio premlad i imao sam druga interesovanja da bih shvatio kako funkcioniše novac, više sam se zainteresovao za tu temu za vreme svetske krize 2008, a upravo je to i vreme kada je nastala prva kriptovaluta Bitkoin.
O istoriji novca i monetarnom sistemu ću pisati drugom prilikom, suština priče je da je današnji novac zasnovan na vazduhu, nema pokriće ni u zlatu, ni u privrednom rastu već je zasnovan samo na spremnosti pojedinaca, kompanija ili država da se zaduže kod centralnih banaka.

Centralna banka nema taj novac, ona ga stvara na osnovu vašeg obećanja da ćete ga vratiti uz određenu kamatu. Kamata je u redu, reći ćete, slažem se svako mora da zarađuje i ostvari profit? Jedini problem je što morate da vratite više novca nego što postoji tako da ubrzo se stari dug zamenjuje novim većim. Drugi još veći problem je što su centralne bake u najmoćnijim zemljama u stvari privatne banke, nezavisne su i nisu pod kontrolom države, a da bi im se paltila kamata na novac koji su stvorile sa 0 troškova država stalno mora da povećava poreze kako bi vratila kamatu na dug koji non stop raste i koji realno ne postoji. Da li ste se ikada zapitali kako je moguće da svaka zemlja na svetu ima ogroman dug? Kome se duguje taj novac i kako je moguće da su svi u dugu? Odgovor je jednostavan kada imate monopol na štampanje novca, u suštini pozajmljujete novac koji ne posedujete, koji čak i ne postoji dok neko ne dođe da zatraži zajam! Taj novac postoji samo u zapisima banaka, a poenta je da je stvoren uz 0 troskova jer je u elektronskoj formi, nije čak ni odštampan. I tako danas imamo jednu vrstu robovlasničkog sitema, gđe su čitave nacije porobljene zaduživanjem.

I ovde dolazimo do pitanja i odgovora šta je blokčejn (bitkoin) i zašto je bitan. Zašto mojih 100e dans vredi manje nego pre 10 godina, a zašto je bitkoin od 0 došao do vrednosti od preko 3000e. Kako je moguće da bitkoinu konstanto raste cena je jedno od češćih pitanja. Moj odgovor je kako je moguće da klasičnom novcu bio on dinar ili euro ili bilo koja druga valuta konstanto pad cena? Stvar je jednostavna novac koji koristimo danas naziva se fiat (od latinskog galgola fiat-neka bude) jer je to u suštini novac po dekretu, tj.po odluci vlade. Ali taj novac radi, zasto bi nešto menjali? Taj novac radi samo zato što najveći broj ljudi vjeruje u njega, a gubi vrijednost zato što se svakog trenutka stvara novi novac, odnosno povećava se ukupna količina novca i taj proces se zove inflacija. Kako je moguće da bitkoinu onda raste vrednost? Odgovor je jednostavan.

1. Da bi se stvorio bitkoin mora se uložiti ogromna količina električne energije koja će da pokreće veoma skupu opremu u procesu zvanom rudarenje što znači da za razliku od fiat novca koji ima troškove stvaranja 0, ovde je potrebno uložiti značajne resurse da bi se došlo do bitkoina
2. Drugi faktor za rast cene je da je broj bitkoina ograničen na 21 milion (trenutno je izrudareno oko 17.5M). Dok je broj Dolara ili Eura neograničen, i non stop se stvaraju novi
3. Ali ako ima samo 21M bitkoina, to znači da neće moći da se koristi kao novac, neće ga biti dovoljno za sve? Bitkoin je istinski digitalna valuta, i po dizajnu je deljiv na 100 miliona delova, najmanji deo se zove Satoši, po tvorcu bitkoina koji je anoniman, druga bitna karakteristika je da je bitkoin za razliku od fiat novca nemoguće falisifikovati. Kada bi 1satosi vredio 1 Eur cent svet bi imao na raspolaganju količinu novca koja je ekvivalentna 21 000 000 000 000 (21 000 milijardi €) što je sasvim dovoljno za čitavu svetsku privredu
4. Rekao si da je tvorac bitkoina anoniman i da mu cena raste, sve mi i dalje zvuči neverovatno, a mi na Balkanu smo se nagledali svakakvih prevara je li moguće i da je bitkoin jedna takva prevara, samo globalna? Upravo je ovo pitanje koje sam sam sebi postavio kada sam bio na početku mog kripto putovanja. Kao prvo nadam se da je jasno iz prethodnog teksta, da je novac koji trenutno koristimo u suštini prevara, ali da ne gubimo sve pare odjednom, već kroz inflaciju 3-4% godišnje. E sad da izračunamo koliko je to tačno, recimo da imate platu od 500e to je 6000e godisnje, 4% od toga je 240e, dodajte na to još porez (PDV) od oko 20% na sve što kupujete, a koji se koristi da bi se platila kamata na dug vaše zemlje koji ne postoji. I dolazimo do cifre od oko 1440e! Znači radite 3 meseca u godini da bi se platili dugovi centralnim bankarima za novac koji štampaju iz vazduha! Sa druge strane ako koristite bitkoin, kome na duže staze konstanto raste vrednost jer je tako dizajniran, podstičete razvoj zelenih tehnologija jer se za bitkoin koristi električna energija, takođe korišćenje bitkoina podstiče štednju jer želite da ga trošite što manje jer će u budućnosti vredeti više. Što se tiče anonimnog tvorca, da li znate ko je izmislio internet, točak ili ko je izmislio dinar, euro? Verovatno ne ali ih koristite svaki dan.
5. Bitkoin je dizajniran da se rudari do 2140, a već je izrudareno 80%. Nagrada za rudarenje se prepolovljava svke 4 godine, na početku je bila 50 Btc pa 25, trenutno je 12.5, a od maja 2020 biće 6.25 Bitkoina to znači da će rudari za isti ili veći rad biti plaćeni duplo manje svake 4 godine što znači da će morati povećati prodajnu cenu bitkoina da bi bili ispaltivi. Rudari su inače zaduženi za funkcionisanje bitkoin mreže i za to su nagradjeni novim bitkoinima.
6. Bitkoin mreža rešava problem dvostrukog trošenja bez nekog centralnog posrednika u transakcijama kao što su klasične banke. Zato je jeftinija i brža od banaka u medjunarodnom transferu novca, ko god je koristio SWIFT zna koliko vremena treba i koliko su velike provizije za slanje. Preko bitkoin mreze moguće je poslati milionske iznose za samo par centi provizije rudarima i sve u roku od 10-ak minuta naspram 24-48h preko SWIFTA.
7. Bitkoin mreza je otporna na cenzuru, sankcije ili bilo koji pokušaj zabrane. Što u praksi znači da mozete slati sredstva u zemlje pod sankcijama ili zviždačima kao što je Asange, koga su blokirali Paypal i Visa zato što je razotkrio kako elite koje vode ovaj svet funkcionišu. Čak i da uspeju nekako da ugase Internet, Bitkoin mreza je već u svemiru i funkcioniše preko satelita i radio talasa. Možemo reći da je Bitkoin poslednje utočište slobodnih ljudi, da je mreža gde ne morate da verujete nikome a opet možete imati 100% povjerenje u nju, jer od osnivanja 2009 do danas niko nije uspeo da zaustavi bilo čiju transakciju.
   Bitkoin za neke ljude predstavlja ne samo tehnološku,već I socijalnu inovaciju, a za najekstremnije ima skoro religijski karakter. Ono što je po meni izvesno je da bitkoin trenutno predstavlja zlato u digitalnoj formi,koje je mnogo lakše transportovati i čuvati nego fizičko zlato. Treba li napomenuti da je od ukidanja zlatnog stndarda za dolar 1971 cena zlata za 50 godina skočila 5000% sa 1$ na 50$ po gramu, slično se desilo i sa bitkoinom u prethodnom periodu, a trend će se nastaviti u budućnosti, kako bude rastao broj ljudi koji su informisani kako funkcioniše trenutni sistem, a kako bitkoin. Da se razumemo Bitkoin ima prednosti kao što su sigurnost transakcija(najsigurnija mreza koju je čovečanstvo stvorilo), ali te prednosti dolaze i sa nekim nedostacima, kao što je sporost transakcija, zagušenje mreže i sl. Na rešenjima se uveliko radi (LN), treba se setitit samo Interneta na dial-up-u, i kupovanja sati za pristup i danasnjeg interneta u doba pametnih telefona. Ovaj tekst sadrzi verovatno previše informacija, ali to je samo delić onoga što sam učio godinama za početak počnite sa čitanjem bitkoin whitepaper-a. Ne trudite se da razumete sve odjednom, ali budite uporni jer informacije koje budete saznali mogu znacajno da vam promene život na bolje.

Autor: Novak Svrkota u crypto svetu je od 2013 godine, ima svoj biznis koji se bavi kripto investicijama i edukacijom